Koji je program za knjigovodstvo savršen?
Savršeni program za knjigovodstvo – glupost, utopija ili “have-to”
U svom ‘kocka je bačena manifestu na nekoliko mesta spominjem “savršeni knjigovodstveni program” kao ideal kome težim, što sasvim sigurno rezultuje smeškom na licima oba čitaoca ovog bloga praćen vrlo verovatno mišlju:”Šta ima tu da bude savršeno oko bilo kog programa, a posebno oko programa za knjigovodstvo? Gluposti!”.
Zašto je bitno težiti “savršenom” programu za knjigovodstvo
Nekoliko godina ranije ja bih se i sam složio sa tim da to jesu gluposti, ali fenomen iPhone-a je za mene bio poziv za buđenje i promenu stava o tome. Da ukratko pojasnim šta mislim pod tim i zašto smatram da postoji paralela između naizgled neuporedivih stvari: telefona i knjigovodstvenih programa.
Magija savršenog korisničkog iskustva
Microsoft je još 1996 ušao na tržište pametnih telefona imajući tako 11 godina prednosti do pojave iPhone-a. Windows Mobile 6 OS ima puni multi tasking godinama (nešto što je ponos Android telefona i nešto što iPhone tek u OS 4.0 treba da dostigne), maksimalno je moćan (postoji meni za podešavanje za svaki detalj), nudi opcije integracije sa starijim bratom Windows klijentom i serverima itd. Moguće je instalirati dosta aplikacija, ima igre, tuce proizvodjača telefona koji ga podržavaju. Potpuno je otvoren za poslovni segment u smislu da je moguće lagano napisati aplikaciju koristeći managed i native alate i poslati je na uređaj bez ikakvih problema. Nije operativi sistem koji može lagano da koristi “normalan korisnik bez IT znanja” (AKA non-geek), ali je Microsoft toliko samouveren i arogantan da čak ni ne razmišlja o profitnim potencijalima tog tržišta. Ne znam nikog ko bi 2006-e bio spreman da se kladi protiv Microsoft-a kao broja #3 na tržištu (Nokia i RIM su #1 i #2 i tad i sad) 
Apple je 2007-e godine, nošen tržišnim uspehom iPod-a, lansirao svoj iPhone. O hardverskim razlikama je dovoljno reći da je to standardno Apple kvalitet dizajna, sa OS-om koji je imao genijalno drugačiji pristup od Microsoft-a koji se svodi na to da se korisniku oduzme moć da podešava milion detalja na račun iskustva pri korišćenju (eng. user experience). Osnovna premisa te filozofije je čuveni Pareto princip koji u ovom kontekstu bi mogao da se interpretira kao
“Korisnik provede 80% vremena koristeći 20% funkcija telefona”
Apple je zato svesno doneo odluku da izbaci sve te retko korišćene funkcije, da ostavi samo one stvarno najbitnije i najkorišćenije i da ih maksimalno dotera.Apple je time omasovio uređaj što se pokazalo kao genijalna odluka. Vrednost korisničkog iskustva Apple razume u potpunosti - konzumiranje uređaja (pored funkcionalnosti) mora biti prijatno iskustvo. Kao ilustraciju toga koliko je uspešna ta njihova filozofija navešću sopstveni primer: Februara 2008-e sam vođen čistom znatiželjom šta je to toliko posebno u Apple prodavnicama (bez ikakve namere da kupim bilo šta) ušao u jednu od tih radnji u Burlington-u, otišao da se igram tim iPhone-om (da vidim ja u čemu je to fora). 5 minuta kasnije čekao sam u redu ispred kase potpuno začaran lepotom korisničkog iskustva iPhone-a-
Šta je zajedničko telefonima i knjigovodstvenim programima?
Ok, sad kad sam (nadam se bar) uspeo koliko toliko da objasnim slikovito zašto je orijentacija ka “savršenom” korisničkom iskustvu bitna sa stanovišta tržišnog plasmana proizvoda da pokušam nakratko da pojasnim kakve veze imaju telefoni i knjigovodstveni programi. Na prvi pogled izgleda ne baš mnogo: iPhone je fizički proizvod - telefon namenjen tržištu široke potrošnje. Program za knjigovodstvo je intelektualni proizvod – poslovna aplikacija namenjena uskom i specijalizovanom tržištu ljudi specijalizovanih u knjigovodstvu za specifične potrebe. Očigledno (čim pišem ovaj post) smatram da je to pogrešno gledište iz nekoliko razloga:
- Konzumenti programa za knjigovodstvo je knjigovođa al i preduzetnik, komercijalista, vlasnik male piljare, radnica na POS kasi supermarketa, pojedinac koji vodi lične finansije, vlasnik apoteke koji pokušava da organizuje nabavku lekova po najboljoj ceni itd. Drugim rečima, kao konzumenta ja vidim takodje širok dijapazon različitih potrošačkih segmenata, a ne samo knjigovođe, a samim tim kriterijumi se menjaju u tome šta je prihvatljiv nivo korisničkog iskustva koji knjigovodstvena aplikacija mora da pruži. (Potpuno sam svestan koliko to odudara od opšte prihvaćenog shvatanja kod nas i iskreno smatram sam taj principijelni stav komparativnom prednošću u odnosu na trenutno stanje na tržištu)
- Telefon i program su slični i u smislu da oba proizvoda koriste ljudi dan za danom, ponekad i više puta u toku jednog dana, trošeći svoje vreme u vršenju stvari do kojih im je jako stalo. Naravno da u slučaju telefona te aktivnosti imaju više lični pečat dok u slučaju programa za knjigovodstvo poslovni – ali su oba svakodnevna i bitna korisnicima. S obzirom da se sa tim aktivnostima sreću jako često, korisnicima je jako bitno osećaj prijatnosti u vršenju - jer se svaka “neprijatnost” multiplicira dan za danom. Telefon sa sporim odzivom menija rezultuje frustracijom korisnika. Program za prodavnicu gde kasirka mora da lupi Enter posle svakog očitavanja bar koda takodje rezultuje frustracijom korisnika. Svaka frustracija pre ili kasnije rezultuje napuštanjem proizvoda izvora frustracije i korišćenjem konkurentnog proizvoda.
S obzirom da sam potpuno siguran da su oba čuvena čitaoca ovog bloga već shvatila suštinu zašto je bitno težiti “savršenom” programu za knjigovodstvo, da pređemo na glavno jelo…
Šta je to savršeni program za knjigovodstvo?
Naravno da za odgovor na to pitanje su potrebni sati (Kathy Sierra je trebala toliko da obradi tu temu na genijalan način) tako da ću ja probati ovde samo da sumiram zaključke mnogo pametnijih ljudi od mene na tu temu na način onako kako ih ja razumem:
Savršena knjigovodstveni program je po meni program sa sledećim glavnim atributima:
- Korisnički orijentisan dizajn eng. user centric design (detaljniji opis ovde)
- Omogućava korisniku popunu kontrolu (engl. kick-ass) (detaljniji opis ovde)
- Sa minimalnim brojem funkcija, a maksimalnom funkcionalnošću.
- Sa minimalnom krivom učenja (detaljniji opis ovde)
- Minimizuje vreme koje korisnik provodi sa aplikacijom
- Njeno korišćenje kod korisnika proizvodi prijatan osećaj. (detaljniji opis ovde)
- Donosi korisniku finansijsku korist samim svojim korišćenjem
- Homogena, segmentirana i personalizovana
U sledećim postovima ću detaljnije objasniti svaku od ovih stavki ponaosob sa primerima postojećih aplikacija i mojim shvatanjem kako će moja aplikacija zadovoljiti te kriterijume. Do tad, Nikola