Da li ima smisla raditi knjigovodstvene programe u Srbiji?

Tokom mog zadnjeg boravka u Srbiji, sedeći u prodavnici računarske robe mog prijatelja Tice (iskrena preporuka: ako ste u Pomoravlju i kupujete računar kontaktirajte ga), bio sam toliko idle da sam počeo da posmatram kako ide proces naručivanja računarske konfiguracije kod njega i bio šokiran serijom koraka (biće post o tome) koje on mora da poduzme da bi ispratio taj proces. Kad sam ga pitao o tome da li mora stvarno toliko vremena da potroši na pojedinačnu porudžbinu on mi je odgovorio da mora jer (pored ostalih razloga) on koristi knjigovodstvenu aplikaciju opšte namene koja nije prilagođena specifičnim potrebama prodavnica računarske opreme. Na moje pitanje što ne kupi onda specifičan program, on se samo nasmejao i rekao da takvog nečeg nema “kod nas na tržištu”. Ja sad kao svaka osoba “s one strane grane” naivno pokušam da izgooglam neki program za PC servise – ništa. Pretpostavim da je to zato što nemamo još razvijenu potrošačku kulturu pa se firmama ne isplati da ulažu u sajtove i ostavim post na elitesecurity forumu gde dobijem jedini odgovor da “To ti je kao da hoćeš da kupiš auto pa tražiš auto koji je napravljen baš za tvoju ulicu dok ti ostali ne odgovaraju.” Već pomalo iznerviran vratim se nazad do svog prijatelja Tice i kažem mu kako je bio u pravu i kako nema aplikacije i da mi zvuči kao vrlo interesantna poslovna prilika gde i je on (kao i još dosta drugih ljudi nakon toga) da se “ne zamajavam” jer “nema ko to da kupi” te “da nema para u tome”. Pošto sam ionako bio na odmoru odlučio sam opet da izgooglam “knjigovodstvo” “program” “Srbija” i da vidim dve stvari:

da li postoji program za PC servise koji bih Tici mogao da preporučim
da li ima novca u srpskom tržištu poslovnih aplikacija /takvo kakvo je/

Svestan sam da to apsolutno nije dovoljno za bilo kakav naučno tačan odgovor (čak naprotiv sasvim je moguće da je zaključak netačan) i da svaki kvart svakog grada ima neke svoje programe i programčiće i da je izrada software-a skupa, mnogo ljudi rade itd itd, ali sa razdaljine od 1500 km to je najbolje što sam mogao da učinim a i izgledalo je dovoljno zabavno pa što da ne :)

Rezultati internet pretrage za knjigovodstvenim programima u Srbiji

Pre nego što krenem sa rezultatima samo mala napomena da u ovom postu neću zalaziti ni u kakve tehničke detalje i moje lične ocene programa i sajtova, već ću se fokusirati samo na traženje odgovora da li ima para na našem tržištu ili ne.

Datalab Panteon

Bez ikakve sumnje, slovenački Datalab je po meni tržišni lider u oblasti knjigovodstvenih aplikacija u Srbiji po mnogim kriterijumima: kvalitetu sajta, kvalitetu korisničke podrške, ulaganjima u širenje distributerske mreže, ozbiljnim razvojnim timom itd. Sama činjenica da postoje na nivou bar 10 zemalja dovoljno govori o njihovoj logistici i sposobnosti da osvoje strana tržišta. Definitivno nije firma “malog Perice iz komšiluka koji piše programe za knjige”. Osnivanje sad već daleke 1997 pridodaje tom utisku takođe. Sudeći po naslovu PANTHEON sajta

“PANTHEON ima više od 17.499 korisnika iz 5.586 preduzeća iz svih delatnosti”

što kombinovano sa sekcijom cena i uslova kupovine gde cene paketa variraju od 199 evra do 1299 evra i naplaćuju se jednokratno dovodi se do sledeće računice. 5586 preduzeća x 699 evra = 3.904.614 evra ~ 4 miliona evra => podeljeno sa 13 (2010-1997) => bar 300.000 EUR/godišnje

Privredni savetnik

Na moje iznenađenje privredni savetnik ne štampa samo neke glasnike i savetnike već vrlo lepo unovčava sopstveni brend (Google PR 5/10) na tržištu poslovnih aplikacija. Sudeći po referencama

“Privredni savetnik – Informacione tehnologije svojim softverskim rešenjem, edicijom Mali poslovni programi, stekao je poverenje više od 2500 korisnika u Srbiji sa preko 5000 prodatih licenci.”

i cenovniku po kome godišnja pretplata varira od 220 evra za osnovni paket do 1350 evra za napredni paket dolazi se do računice od 5000 licenci x 220 (cena najjeftinije licence) => bar 1.100.000 EUR / godišnje

Blue soft

Po mom mišljenju ovo je jedna od glavnih domaćih aplikacija koja je dugo na tržištu (od 2000-e) sa agresivnim pristupom na tržištu i mrežom distributera of 11 firmi – sasvim respektabilni igrač na tržištu drugim rečima. :) Sudeći po podacima datim na stranici “o nama” program koriste

“Kvalitetom softvera i usluge uspeli smo da implementiramo Blue Soft u više od 4.000 firmi u Srbiji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini.”

što ukombinovano sa podacima datim u cenovniku knjigovodstvena agencija sa do 6 radnih mesta i do 50 klijenata sa jednom bazom u jednoj mreži plaća 1000 evra fiksno (bez prava na novu verzije). U slučaju da gore navedena firma želi da dobija nove verzije mora da plaća 40 evra/mesečno. Znači računica ide ovako: 4000 firmi * 1000 evra = 4.000.000 evra /10 godina => bar 400.000 EUR / godišnje Lidder 2010 U skoro svim pretragama po raznim ključnim rečima ovaj sajt je uvek bio u top 3 organska rezultata. Google PR je 3/10 što je po meni “OK” (posebno u poređenju sa drugima). Sudeći po listi korisnika programa program se distribuira samo na srpskom tržištu pa dolazim do zaključka da je firma koja ga proizvodi iz Srbije iako me google translator malo zbunio nudeći mi da prevede stranu sa hrvatskog. (Veliki disclaimer: razlog zašto navodim ovde dilemu da li je program hrvatski ili ne nema NIKAKVE veze ni sa kakvim glupim balkanskim šovinističkim pričama već isključivo u funkciji analize da li su firme sposobne da naprave novac na našem tržištu rukovođene spolja ili ne, tj. da li know-how je uvezen ili stvoren u Srbiji. Što se mene lično tiče, svejedno mi je da li je neko/nešto iz Srbije, Hrvatske, Zimbabvea-a ili Liliputanije) Sudeći po listi korisnika programa a i rečenici datoj na sekciji poslovnih osnova

“Svakog (radnog) dana, 400+ operatera LIDDERom obradi 10000+ dokumenata u 100+ računarskih mreža i u 150+ preduzeća… i taj rad se odvija uspešno, iz dana u dan, (već?!) 18 godina.”

i sudeći po cenovniku gde je STD verzija aplikacije 2600 evra (1000 evra manje od PRO verzije koju verovatno agencije koriste ali ok koristiću jeftiniji paket) sa 200 eura dodatnom LAN licenceom dolazim do potpuno proizvoljne i bazirane na možda netačnim podacima računice da je autor lidera zaradio 150 preduzeća * 2600 eur + (400 operatera –150 osnovnih licenci ) * 200 eur = > 440000 eur : 18 god bar 25.000 EUR/godišnje za firmu te veličine sasvim dobra cifra

Wings

Jedna od najpoznatijih firmi u Srbiji osnovana još 1988 godine sa značajnijim rastom od 2000-e ima DOS baziranu aplikaciju koju sudeći po stranici korisnika Wings aplikacije koriste 1734 korisnika na 2460 instalacija. Izračunati prosečnu cenu njihove ponude je zadatak koji sam sasvim sigurno zbunjuje i neke od njihovih korisnika morem opcija i složenim proračunom,ali recimo da uzmem da je neki realni osnovni paket za prosečnog knjigovodju oko 800 evra i 50 evra cena dodatne licence dolazi se do sledeće računice 1734 * 800 + (2460-1734)*50 evra = 1.423.500 evra => podeljeno sa 10 (2010-2000) => bar 142.000 EUR/godišnje

Infosys

Velika srpska firma osnovana 1991 sa sedištem u Užicu i predstavništvima u Beogradu i Čačku koja je definitvno konkurent Wings-u u pogledu “hajde probaj da ukapiraš koliko košta tvoja aplikacija” kriterijuma, ali ja nisam bio lenj pa sam skinuo pdf cenovnik i nakon nekog vremena proučavanja došao sam do cifre od 2900 evra (+ 100 evra po mrežnoj licenci itd) Kada to povežemo sa izjavom na O nama sekciji

“Do sada su programski paketi preduzeća Infosys implementirani u preko 1000 preduzeća.”

dolazi se do osnovne računice od 2900 evra * 1000 = ~3.000.000 EUR / 19 godina => bar 160.000 EUR/godišnje

E-računi

Dok sam za prethodne firme čuo i ima smisla to što rade da generiše toliko novca, ovaj web site kao aplikacija me je iznenadio/šokirao u tolikoj meri da odbijam da verujem podacima, ali sam ipak odabrao da ih prezentujem pa vi sudite sami. Jeste da je operativan na tržištu SLOHRSRB, ali opet sudeći po cenovniku gde cene idu od 20 do 60 eura (sa promenjivim brojem korisnika) sa prose;nom cenom po korisniku oko 9 evra mese;no (35/4) i podatka da je registrovano 25497 korisnika (umanjimo za 1/3 tu cifru za nekonvertovane korisnike) dolazimo do proračuna 16828 korisnika * 9 evra/mes => ~ 151.000 eur/mes =>~ bar 1.817.000 EUR/godišnje (?!)

Ostali rezultati

Gledao sam sajtove i ostalih firmi , ali neki od njih nemaju cenu programa objavljenu javno na internetu (Prizma, ABSoft, PDVOffice,Mihajlovic Soft itd) dok neki ne objavljuju broj korisnika (Adacco, PRO Express, Colas,V-energy) tako da je nemoguće i za njih proceniti odokativnom-šaciometrijom koliko novca potencijalno zaradjuju godišnje. Ima i dosta (čini se malih) firmica (Fiposoft, New Vision Bytes), ali mislim da one ne utiču na zaključak.

Zaključak

Sasvim sigurno sam promašio bar tuce jakih igrača, ali kao što rekoh zadatak mi je bio izgooglati za jedno veče odgovor na pitanje da li ima novca na srpskom tržištu poslovnih aplikacija i moj lični zaključak je da ga ima. Ne kažem da je jednostavno doći do nivoa pomenutih giganta (čak naprotiv mislim da je izuzetno teško), ali je činjenica da postoje bar nekoliko firmi koje sam ja pronašao za nekoliko sati traženja po netu (koji je sam po sebi zanemarljiv prodajni kanal u Srbiji) dovoljan pokazatelj da ima novca u sasvim dovoljnoj meri da je suludo olako odbaciti san o izradi nove the-best-uber-naj-naj poslovne aplikacije za tržište Srbije, a i šire. Naposletku tih 90 miliona evra izvoz software-a u 2009-oj je neko mogao da zaradi u Srbiji :) Što se tiče mog drugog cilja moje potrage / da moj prijatelj Tica dobije svoj program/ definitivno nisam našao “program za PC servise koji radi knjigovodstvo” samo “knjigovodstveni program koji može da se koristi u PC servisu” tako da je jedini način da on dobije taj program kako izgleda da probam sam da ga napravim. Jeste možda suluda ideja, ali kad zatreba raditi sulude stvari za koga ćemo ih raditi ako ne za svoje prijatelje, zar ne? :) Čitamo se, Nikola