Babe i žabe

Obračun zarada – izvori kompleksnosti postojećih rešenja

U mom prethodnom postu sam spomenuo da je razlog zašto mislim da ima smisla raditi “program za plate” to što su postojeća rešenja fokusirana na uniju svih eventualnosti i samim tim po mom misljenju preterano komplikovana za potrebe malog preduzeća. Postoje dva osnovna izvora te složenosti:

1. 1. • programska podešavanja obračuna zarada
      • ignorisanje stvarnosti

Ovaj post je fokusiran na prvi izvor – podešavanja.

Šta je problem?

Ilustracija problema može se videti u većini domaćih programa kad se otpočne obračun zarada gde na prvom koraku korisnika čeka more opcija i podešavanja koje mu omogućuju da prilagodi obračun svojim potrebama. Ovako to izgleda na primeru bilans web aplikacije Da li su ove opcije neophodne? Naravno da je odgovor: DA!. Obračun zarada od preduzeća do preduzeća varira jer je zakonski okvir veoma fleksibilan što se tiče obračuna zarada pa tako je neophodno imati i fleksibilan obračunski proces definisan tako da svako preduzeće može za sebe da prilagodi šta i kako se isplaćuje. Ipak, te su opcije su neophodne na identičan način kao što je i televizoru sa gornje slike neophodni svaki prikazani deo da bi funkcionisao normalno. Da li to znači da nam televizori u našim domovima izgledaju tako? Ne, imaju par dugmadi i daljinski i sem površine ekrana delovi se uopšte ne vide. To što se delovi ne vide nam pomaže da se fokusiramo na sadržaj prikazan na televizoru bez odvlačenja pažnje i bez bojazni da ćemo doživeti elektro šok usled nepravilnog rukovanja svaki put kad ga uključujemo. Delovi trebaju biti dostupni po potrebi serviseru uređaja koji jednostavno treba da može da im pristupi po potrebi.

Šta je rešenje?

Rešenje je isto kao i u slučaju televizora: sakriti žice. Ajde da pređemo sa televizora na program za plate i da pokažem na primeru gore datog ekrana obračuna zarada Bilansa gde vire te žice kod programa za plate. U drugoj sekciji podešavanja se nalaze podaci iznosa bruto osnovice i neoporezivog iznosa zarade. Da li je to iznos koji ja mogu da promenim ili je zakonski propisan? Da li je to iznos koji je definisan baš za preduzeće kome radim obračun ili je isti za sva preduzeća? Da li se taj iznos menja od obračuna do obračuna ili je isti za sve obračune svih firmi dok se ne promeni zakonom? U trećoj sekciji se nalaze podaci o parametrima obračuna. Da li se broj od 8 radnih/sati na dan menja od obračuna do obračuna? Da li svaka firma u mesecu januaru ima različit broj radnih sati ili sve firme jedne zemlje imaju isti broj radnih sati? Da li će se redosled obračuna, osnovica za stimulaciju i minuli rad menjati sa svakim obračunom ili je to nešto što preduzeće jedom odlučuje? Četvrta sekcija ista priča: da li se % dodatka za noćni rad menja sa svakim obračunom itd itd.. Ako malo uopštim priču koja definitivno po mom mišljenju je ista kao kod Billansa ono što komplikuje obračun plata u sferi podešavanja je da se različiti tipovi podešavanja trpaju u isti koš i uvek prikazuju korisniku – to su njihove “žice televizora”. U mom “programu za plate”, podešavanja su organizovana u tri grupe podešavanja: Podešavanja na nivou zemlje unosim “ja” za sve firme i uopšte ne zamaram svoje korisnike time. Trenutno čak nemam nijedan ekran gde se to prikazuje. Pod pretpostavkom da korisnici imaju poverenje u moj program i moju ažurnost oko praćenja zakonskih promena, što bi ih ikad to zanimalo sve dok je obračun zarada tačan? Podešavanja na nivou preduzeća su ona podešavanja koja tipično korisnik unese jednom npr. kad kreira firmu u mom programu i vrlo retko ili nikad ih menja. Primer takvih vrednosti su tip obračuna zarade, iznos regresa, koliko procenta se plaća prekovremeni rad i sl. U mom “programu za plate” postoji poseban ekran za unos tih opcija, potpuno odvojen od obračuna tako da kod unosa obračuna moj korisnik nije opterećen time. Podešavanja na nivou radnika su podešavanja koja definišu aspekte obračuna zarade zaposlenog i koji se takođe definišu povremeno. Tipovi podešavanja su: neto mesečna zarada, koeficijent zaposlenog itd itd. S obzirom da su i podešavanja ovog tipa nešto što se ne menja od obračuna do obračuna, korisniku se ni ova podešavanja ne pokazuju tokom obračuna zarada. Podešavanja na nivou obračuna zarada sadrže podešavanja koja utiču na obračun zarada i koja se menjaju od obračuna do obračuna. Primer ovih podešavanja su broj i struktura ostvarenih radnih sati, iznos aktivnih obustava, stimulacije, putni troškovi i slično. Samo ovi podaci koji se menjaju od obračuna do obračuna trebaju biti prikazani korisniku tokom svakog obračuna.

Čemu sve to?

Da odgovorim na ovo, poslužiću se ekranom unosa obračuna koji ne da nije gotov nego nije ni polovično odrađen. Ipak, mislim da je i u ovom sirovom stanju dovoljno dobra ilustracija koja je poenta raslojavanja podešavanja jer se dobije obračun zarada poput ovog (O samom programu biće reći više uskoro, ovde je samo spomenut u kontekstu ilustracije smisla iznetih stavova) Unos obračuna zarada u ovom primeru postaje bukvalno opciona promena jedne cifre (neto zarade) i ništa više nije pokazano korisniku. Koga je briga za sve te detalje sve dok papiri izađu iz štampača propisno obračunati i popunjeni? Iznos koji poslodavac isplaćuje za Miku je tako:

45626.28 + 5018.89 + 2806.02 + 342.20 = 53793,38 Din.

Zaključak

U sledećem delu ove sage nastavljamo sa predstavljanjem kako obračun sa koeficijentima funkcioniše i kako se svi obračuni bez obzira koji tip su i kako su definisani koeficijenti, evri, dnevnice, fiksne palte itd)se računski svode na jedan te isti obračun